5.S.C.

LA VIDA DECODE

5. S.C.>  Sapience Cards*

/ nosce te ipsum /gnoti seauton/ modus, etos,fatum,saudade/ * – Знање спречава сазнање !

***

Pametnome savet ne treba, a budali ne koristi.

Конфуције*

Нисам се родио као мудар човек,  волим древне науке и трудим се да их изучим.

*Према записима Конфуције (Кунг Фу Це), се родио 551-479  б.ц.год. пре нове ере за време владавине Жутог цара. Менције 372-289.бц..је најпознатији његов тумач и следбеник. Ко је стварно писао његове књиге изреке није поуздано утврђено а сматра се да су то касније урадили његови учениции и следбеници, који су у то време записивали текстове на бамбусовим плочицама као речи и поуке свог великог учитеља.  Записи су  касније  подељени у четири дела: Велико учење/Лики/, Средишња хармонија, Афоризми и Разговори и О музици. Лин Јутанг је савремени кинески тумач и сакупљач и преводиоц Конфуцијевих дела. Доњи одломци  су преузети из књиге Конфуције у преводу Др Светозара Бркића (Бгд. џепна књига 1984.) Због велике временско културолошке дистанце изворног текста доста важнога се изгубило у преписима и преводима те читаоц мора да уложи своју имагинацију и интуицију да бар делимично надокнади изгубљено и разјасни нејасно. Цитати у наставку су мој избор за Фејсбук и Wordpres налоге: Confucius BGD , и  La Vida Decode. и http://lavidadecode.blogspot.com// Нов.2018./

1. Велико учење

1. Врлина је једино племство*

1.Постоји племство које је створило небо, и постоји племство које човек ствара.    Има људи ведре нарави који су  од рођења/ увек ведри , љубазни, вредни  поштени и  воле врлину, /они припадају Божијем племству неба/ .

Некад су људи веровали, неговали  и лако постизали ове племените особине и тиме   стицали  одређене друштвене положаје без неког посебног и свесног напора.

2.С друге стране, данас многи људи уче о онме што припада ,,божијем племству,, да  би себи обезбедили разне материјалне и световне почасти, у томе често застрањују   и на крају пропадају,  јер не знају за небески склад.* /вољу неба /

 Корен, темељ и ред свих ствари.

(Овај ред се назива ,,знати корен или темељ ствари,,.)

1. Истраживањем /ствари-испитивањем/ долази се до истинe,  до  правог/ знања.
2. Кад се ствари испитују /истражују/ временом се постиже истинско / право/ знање.
3. Кад се дође до истинског знања, наша воља постаје чиста и јасна.
4. Кад наша воља постане јасна тада и наше срце постаје чисто /право, како треба/, и наш    дух почиње да види јасно.

5. Кад је наше срце /исправно/ и чисто, онда су и лични и породични живот доведени   у  ред.

6. Кад је породични живот доведен у ред, тад је и живот целог народа уредан,
7. А кад је народни живот уредан, онда постоји мир у свету,
8. Од цара до обичног човека, свако мора настојати да негује лични живот као корен   или темељ.

9. Нема надградње, ако је корен или темељ слаб и неуредан.

10.Нема стабла дрвета са великом крошњом а са малим и слабим кореном.

23. Како сачувати чист човеков карактер*
24. Једино кад зна циљ савршенства у коме човек треба да борави, он тек онда човек  може имати одређену сврху у животу.

2. Једино кад ,,зна,, да има сврху живота, може да постигне мир душе.
3. Једино кад постигне мир душе, може имати прави мир /одмор/,
4. Једино кад стекне прави мир, човек може почети исправно да мисли и достигне право    сазнање.
5. Постоји основ свега, и постоји надградња над основом, почетак и крај догађаја.

5. Знати прави и релативни редослед ових ствари, јесте почетак мудрости.      */ да народ

живи у миру и добру/

12. Основна начела добре владавине:

1. Владар треба да буде владар,
2. Министар да буде министар,
3. Отац да буде отац, a
4. Синови да буду синови.

13. Кад би ти био владар ове покрајине, како би почео обнову ?

1.Почео би поновним успостављањем /терминологије/ – тачне употребе језика. јер  ако    језик није тачан, све што кажемо губи свој смисао,

2.Ако оно што говоримо нема свој смисао, наређења се не могу извршавати, а

3.Ако се наређења не могу извршавати, тада се не могу ни успоставити правилни  облици

реда  /протокола /  као и друштвеног општења и друштвене комуникације, те се онда   закони земље неће спроводити и остваривати,  а

4.Ако се закони не спроводе и не оствараују човек ће бити у недоумици шта треба а  шта   не треба радити.

5.Кад васпитан човек спроводи нешто конкретно, он зна како то треба изразити

и  дефинисати  и кад издаје наређења зна да ће се она таква без поговора извршити.

6. Културан човек никада се не изражава неодређено.

15.О историји

15. Опасности од учења /проучавања/ историје састоји се у томе што се људи испуне нетачним легендама и причама. Племенит човек широких  погледа није оптерећен разним /преувеличаним/  причама и легендама.
16. Човеку који је оштроуман и мисаон, живот је у опасности, зато што често склон дакритикује људе.

Човек који је учен, начитан и вешт у расправљању, угрожава себи живот, јер воли да  открива слaбости других људи.

*Текст великог учења записали и обрађивали: ЧангШуан 127+200г.бц. ; ЋуШиа 1130+1200ад.; Лит Јутанг(1938) The Wisdom of Confucius, Random House, The Modern Library, Knjga: Konfucije – Veliko učenje /filozofija 2/ Dr .Svetozar Brkić, BIGZ, 1984.

23. Једино кад зна циљ савршенства у коме треба да борави

тек онда човек може имати одређену сврху у животу.

Једино кад зна, има сврху у живота, може да постигне мир душе,

Једино кад постигне мир душе, може имати миран одмор.

Једино кад има миран одмор , може почети да мисли.

Једино кад почне да мисли, може човек да стекне знање.

Постоји у свему основа и надградња, почетак и крај догађаја.

Знати прави редослед јесте почетак мудрости.

25. Древни краљеви су почињали тиме што су најпре прочистили свој карактер. 24

Краљ Вен био је достојанствен и за свакога надахнући.  Блистале су његове врлине.

Био је веома достијанствен и обазрив, чак и када се одмара, у одмарању, знао је о чему да  мисли.

Као владар пребивао је у благонаклоности.

Као министар боравио је у уважавању других.

Као отац пребивао је у љубатности

Као син  пребивао је у оданости сина,

У  свом општењу са народом земље кретао се увек у часности.

27. Човеков карактер, и право, истинско знање, суд,
28. Као што богатство улепшава кућу, тако карактер улепшава човека.
29. Културан човек је надахнут поштовањем према истини и мудрости,  и не заварава  самог себе.
30. његов циљ никад није да се суди тужи и парничи са другим људима, и да се не исказује као да је увек бољи.
31. Суд мора бити такав да се онај који је урадио нешто лоше, стиди говорити нешто у своју одбрану и тражити лажно оправдање, човек се мора трудити да му воља постане и буде искрена.
32. Људи често губе способност расуђивања кад су у питању они које воле, или они које мрзе, којих се плаше, које сажаљевају, којима се додворавају или на које су горди и зато је мало оних који виде шта је рђаво у онима које воле и шта је добро у онима које мрзе.

32. Једна једина реч може да поквари све, један једини човек може да земљу баци у хаос.
33. Зато узвишен човек најпре испитује самог себе, пре што нешто нареди и каже другима хоће да буде сигуран да да он сам не крши оно што другима брани. Човек који сам не примењује ово правило реципроцитета, који морају бити основ у његовом деловању, не може ни друге придобити за свој начин мишљења. Оно што не воли код својих претпостављених , нека не примењује према својим потчињеним. Владар који има карктер имаће и сав народ иза себе. Тако да је карактер темељ свега а богатство је последица тога.
34. Наш племенити принц нема никаквих ризница, дружење са племенитим људима, његова је једина ризница.
35. Материјални напредак једног народа не зависи од ,,материјалног напретка ,, него од праведности

32. КЊИГА 2.

СРЕДИШЊА ХАРМОНИЈА   (ЗЛАТНА СРЕДИНА)

ТАО

49. Владавина зависи од људи. До правих људи се долази владаревим личним карактером. Да би неговао свој лични карактер, владар мора да користи морални закон (ТАО) , морално осећање (ЈЕН) ,,мора бити мушко,,. Мора довести у склад своје поступке и карактер.
50. Он мора да испуњава и врши своје обавезе према онима око себе, мора да разуме природу, законе и организацију љуског друштва и законе божије.

Љубав према знању  сродна је мудрости.

Пратити поступке са пажњом сродно је саосећању,

Бити осетљив на срамоту блиско је храбрости

Кад владар обраћа пажњу на неговање личног понашања

онда ће постојати обзир према моралном закону.

Када владар поштује моралне људе онда неће бити преварен.

Кад показује владар показује поштовањ према својим министрима, неће бити преварен. Владар се мора удаљити од ласкаваћа и сплеткароша, лошег женског друштва и поседовања непотребних световних добара, тако ће дати подстицај онима који вреде.

53.Кад људи на нижим положајима немају поверење у оне изнад себе, владати народом је немогуће.

57. ЗЛАТНА СРЕДИНА

Уз дужно поштовање закона природе и законитости друштвених односа тј, моралних законитости и норми, човек не треба да занемарује ни истраживања и науку и тако да проширује своја постојећа знања и мистерије света и ствари око себе., наравно увек поштујући и подешавајући своје понашање према златној стредини.

58. Сваки систем моралноог закона мора да се заснива на човековој свести, мора да буде проверен заједничким искуством човечанства. Оно што нема историјску потврду не може да изазове поверење народа а народ се не покорава ономе у шта нема поверење,.

Оно потврђено и историјским искуством, што нема противуречности  народ ће бити у стању преносити и поштовати стотинуама нараштаја  у потомству.

59. Моралан и културан човек је ненаметљив, он зна да се велика дела остварују ако се мала дела извршавају како треба.

67. Књига 3. /Лун Jу /

АФОРИЗМИ *  – Аналекти

*Ово штиво не претпослља лењог  или пасивног, или само интелектуално радозналог читаоца коме се писац обраћа и са много речи  тумачи и објашњава оно што хоће да каже. То су истине за које се верује да се до њих дошло магновено, као до откровења нарочито (код Лао Цеа), путем дубоких контемплација. При читању не треба читати сувише, већ да оно прочитано савладаш.

74. Нећу да учим човека који сам не жели да учи и

нећу да објашњавати оном који сам не покушава да себи разјасни ставри.

И ако му објасним једну четвртину, а човек се опет не потруди да размишља о њој и да извуче оно што је пречутно садржано у преостале три четвртине, нећу се трудити да га поново поучавам,

76. Конфуције је био

нежан али достојанствен,

озбиљан али не и строг,

учтив и потпуно неусиљен.

88. Посматрајући грешке неког човека, сазнајемо његов карактер.
89. Раније кад бих слушао неког човека како говори, очекивао сам да ће његово понашање бити у складу са оним што говори.Али сада кад чујем како неко говори, задржавам свој суд док не видим како дела.
90. Знати оно што знаш, и знати оно што не знаш, карактеристика је онога ко зна.
91. Говрити пре него си упитан, сматра се наметљивошћу,

не одговорити кад си упитан, назива се помањкањем отворености,

а говорити не примећујући расположење партнера назива се слепилом.

Мудар човек не губи из вида ни човека ни речи.

89. Кад у земљи влада ред, срамота је бити сиромашан и обичан човек,

Кад је у земљи хаос, срамота је бити богат човеки високи службеник.

90. Човек који не размишља и планира унапред ће наићи на невољу одмах испред својих врата.

Само се људи најузвишенијег и најнижег карактера не мењају.

91.Права ученост спречава човека да буде ускогруд.

102. У древна времена људи из нижих слојева били су једноставне и поштене душе, а данас су људи из нижих слојева једна варљива гомила. Кад сте интимни са њима они постају дрски, а кад их не примећујете вређају се.

Џентлмен не доноси суд о једној особи само по речима. Јер у културном свету постоји китњасто понашање, а у некултурном китњаст говор.

103. Управљајући народом преко мера које су одредиле властиради контроле и довођења у ред претњама и казнама, народ ће се трудити да не доспе затвора, али нече имати осећање части нити срамоте. Управљајући народом путем врлине и реда, народ ће стећи осећање части и поштовања. Кад и сам владар ради оно што је право имаће утицаја на народ, ако он не ради право, сва његова наређења неће бити од никакве користи.

140. Оно што имамо има нас.

Када је човек стално изложен стварима материјалног света и оне делују на њега, а кад не се руководи оним што стварно воли, онда га материјална стварност савлада и овлада њиме и он постаје дехуманизовани материјалиста.

Када је човек дехуманизован и материјалиста, онда је уништен принципразума у природи и човек тоне у своје жеље.

Из свега тога се рађа побуна, непослушност, лукавство, превара и општа неморалност.

105. Нација не може постојати без поверења у свог владара

109. Они који су рођени мудри, највиша су врста људи,

они који постану мудри учењем , долазе одмах за њима,

они који то науче марљивошчу и вредноћом, мада уз тешкоче, долазе одмах иза њих,    они који споро уче а уз то и неће да уче, најгора су врста људи.

4. . РАЗГОВОРИ Ли * религија, вера

115. Опасност од учења песништва састоји се у томе што људи постају незналице или сувише простосрдачни.

Опасности од учења историје састоји се у томе да се људи испуне нетачним легендама и причама о догађајима.

Опасност од учења музике је у томе што људи постају расипни.

Опасност од учења филозофије је у томе што људи постају сувише закукуљени (једнострани)

Опасност од учења ЛИ је у томе што његови ритуали постану сувише сложени и бесмислени.

118.Људе који униште стара начела живота и традиције друштвеног реда убрзо че стичи велике моралне невоље.

140. О МУЗИЦИ
141. Кад видиш игру једног народа, знаш му карактер.

‘+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Nosce te ipsum

Sagledavanje je trenutan čin, koji se dešava kad naša svest ,,mentalno oko“  sagleda istinu u celosti, prevazilazeći pri tome dualizam u svim njegovim vidovima.

To se dešava naglo bez postepenosti.

A desilusao e  a visita da verdade.

/Iluzije nestaju kad istina dođe./

***

Читање, учење и примена .

Само ово, све троје заједно,  је смислено.

Без практичне примене, читање и учење су упитни,

као и пракса без довољно претходнг искуства и знања.

Читање је често забава, обично убијање времена,

Ако читајући не /на/учимо праву ствар,

онда је таква едукација обично залуђивање,

Паракса без претходо утврђеног знања је мучење

Сведоци смо опште тараљавости и површности,

недовршено образованих стручњака и теоретичара.

Знање спречава сазнање !