9.REM

9. REM HAOS / chaos/ ORDO VS CHAO / red u haosu / istraživanja i meditacije/

9. 1./HAOS -rem faza sna,  nulta tačka negativne petlje , /monade, fluktuacije u k. polju/

9.011.
Kad pogledamo malo bolje, uviđamo da je čovek isto toliko rob svog
karaktera i unutrašnjih demona, koliko i spoljašnjih autoriteta
.Jung

***

Za istraživače ,,drugih svetova,, preporučujem knjigu – uvod u neuronaučno  proučavanje subjektivnih iskustava : MOZAK I UNUTRAŠNJI SVET  / The Brain and the Inner World -Mark Solms i Oliver Turnbull (izdavači: Imago/CLIO) koja jednim delom objašnjava rad  neuronskih kola i povezanost sa našom percepcijom i doživljajem sveta, jer su  tekstovi i meditacije koji slede delom u domenu objašnjenja neuropsihijatrije.

***

TAČKA NEGATIVNE PETLJE  /rem faze*/

Tamo, u dubini, na samom dnu ambisa,

ona /inače/ večno egzistira i boravi /ona jeste/

pre izlaska u sferu naše jave, /ona, svest/

stalno se kao neko čudno klupče zamotava i okreće.

To, u dubini je pravo izvorište svih  naših  osećanja i energija.

 

U tom ,,klupčetu , u toj nultoj tačci /singulariteta/

u polarizovanom obliku, na čudan način su spojene

i prepletene, zajedno, sve energije /našeg/ života.

 

Sve slike, kontraverzna osećanja, nagrade i kazne, sni,

sve je to /nama alogično/ ,,spakovano,, i izgleda kao mali

svetlucavi kliker, obavijen nekom čudnom svetlom sumaglicom

nekog drugog sveta /nedostupno/ odvojenog /za našu ego logiku /

i u vremensko prostornom smislu.

 

Prolazeći fokusom kroz to čudno klupče energija,

naša svest odjednom ,,poludi,,

To se uvek dešava trenutno, naglom smenom, nailazi 

jedan blesavi  obrt  logike, osećanja i preispitivanja:

Ja tu tačku zovem: tačka negativne petlje sna.

Tada počinju one čudne slike rem faze:

mi letimo kao ptica, ili plivamo kao riba,

gledamo čudna bića i lica, poznata i nepoznata,

negde smo daleko u čudnom nepoznatom svetu,

čeznemo za povratkom iz nekog dalekog grada,

izgubljeni smo u  lavirintima čudnih svetova ,

u svetu smo neverovatnih detalja, uređaja, bića.

Odjednom bivamo grešni, kajemo se.

Cveće, drveće, ljubav, srećni smo.

Iznenada, neki nepoznati ljudi dave nas i muče …

Sve te čudne slike molekuli su i entiteti 

/vrtlog zaostale karmičke / energije.

To je čudan svet nagrada i kazni,  pakao i raj 

Svest je tada na ,,reviziji,, i luta

sa one druge strane vremena prostora .

 

*/Slike prouzrokovane promenama frekvencija rada neuronskih kola i delova mozga./

 

9.011.
Kad pogledamo malo bolje, uviđamo da je čovek isto toliko rob svog
karaktera i unutrašnjih demona, koliko i spoljašnjih autoriteta
.Jung

 

Senhor, por favor…2 *

 Žalim se na snove.                                    

Što su tako glupi i nelogični?

Zašto u snovima  letim?

a danju ni hodati, dobro ne mogu!

 

Zašto tako odjednom,  poletim

direktno u vis,  kao neki balon?

Gledam tada ovaj svet iz visine

kroz oblake i sumaglicu, odozgo!

 

Čemu tolika lutanja u snu?

Ti čudni, izmišljeni gradovi

nestvarni predeli, šume, planine,

neki čudni lavirinti, ruševine

kojima izgubljeno tumaram

i nikako ne znam da se vratim !

 

Te naočare mašte, krivih stakala:

zašto mi ih ,,senhor*,, stalno ponovo stavlja,

da preturam smeće  prošlosti?

 

Zašto to moram da radim uvek  po istoj,

nametnutoj šemi: zatureni i potisnuti

detalji, čudni izmišljeni predmeti, 

kojekakvi  budžaci i lavirinti,

u gomilama smeća memorije, zaostalog

iz nekog prošlog života?

 

Zašto negde stalno  bežim

u tim slikama snova?

A pobeći ne mogu !

Otkud baš ti, i tako da si zarobljen 

na tim čudnim i nepoznatim mestima ?

Otkud ti baš, da si uvek tako mučen,

i radiš nešto u tim ćumezima?

Otkud ti baš da učestvuješ u

svim tim odvratnim  ratovima?

 

Zašto  on koji,  sve to smišlja,

uvek toliko muti  laže i skriva

iako (tako ili tada), uopšte ni slično ,

nikad bilo nije!

Zašto mi u snu uvek redovno fali

te uvek ponovo tražim:  moje odelo

gaće, cipele, pantalone, a bez njih

nikako se ne mogu vratiti /kući/.

 

Senhor* zašto  stalno toliko pridodaješ

i izmišljaš, i ponovo tim slikama me mučiš?

Senhor *: 

ti si  neki ludi filmski režiser !                                                                      

U tim ludim slikama  izgleda uživaš?

Zašto izmišljš  te čudne,

nemoguće svetove ?

 

Zašto** još nisam* rasčistio i završio

posao sa tobom: smutljivim đavolom*

što mi namećeš taj vrtlog slika

mašte i mojih prošllih života,

čudno je petljanje sa tobom,

ta vožnja se  ludim šoferom

kroz snove u mojoj glavi?

 

* Možda je Senhor sam gospodin đavo. On nije osoba, ali često pravi probleme, i trpa nam mimo naše*,, volje /u snovima, a o javi,  da i ne govorimo / Čovek izbegava razmatranje blesavih tema: snova, seksualnosti i nekih dugih, a sa druge strane ih, preuveličava, iskrivljuje, mistifikuje, potiskuje ili   ,, zabija glavuu pesak“ . Iako su nam ove teme teško opisive, nelogične i nemoralne, one su u stvari  važne za  shvatanje i razumevanje života i smisla funkcionisanja našeg sveta, te ih  definitivno moramo istražiti.

***

K17 / La Vida Decode / Nosce te ipsum

Naš unutrašnji dijalog

Pitam se ponekad, kad je pričam sam sa sobom,

onako, u sebi, ko tu u stvari i sa kom razgovara ?

Da bi neko, nešto, nekom drugom pričao,

tu mora biti barem dvoje:

onaj ko priča i onaj ko sluša!

 

Ko je, u ovom slučaju u nama, tu, ko?

Dva entiteta su tu u nama! /najmanje/

Ko je onaj što priča, stvara slike i vizije,

Ko je onaj što naređuje i zapoveda,

a ko onaj što sluša, gleda i trpi.

Jedan sam, tu nikako nije !

Taj unutrašnji dijalog u nama,

to smo ustvari mi! (naša svest)

JA => MI

Ja sam u stvari mi, a taj mi,

sastavljen je od svih nas:

Od naših roditelja, braće, komšija,

prijatelja, naroda,nacije, države,tradicija

kulture, čitavog sveta, svemira.

Ja, kao samo, ne može postojati,

iako ,,mi,, često, baš tako razmišljamo.

Čiji (koji) uticaji u nama vladaju,(preovlađuju)

to je drugo, (posebno) pitanje.

Uticaji su tu razni.

Bore su tu ,,razni,, za našu dušu.

Ko je tu ko (u tom krugu):

Vladar i gazda, uvek ima neki supervizor,

a ko je tu sluga pokorni, pokajnik večni?

(različiti) ENTITETI

Taj naš unutrašnji dijalog koji stalno

međusobno vode, delovi nekih,

vrlo različitih entiteta u našoj glavi.

(komunikacione relacije delova mozga)

Taj odnos, jednog dela prema drugom,

gde jedan stalno naređuje, a drugi sluša i trpi,

to je u stvari naša svest, tj, mi !

***

TAČKA NEGATIVNE PETLJE  /rem faze*/

Iz haosa izvire i rađa se sve. U haos odlazi  i nestaje sve.

/Haos beskonačnosti je prvo i zadnje odredište svega/ Heraklit

***

 

TAO       Bi  nešto  neodređeno   pre  stvaranja svemira .     To bi nekako prazno i mutavo, neovisno i neuništivo. Ono se svuda kreće bez ikakvog zamora.    Mora biti  da je to majka svemira.   Ne znajući  mu ime   ja ga zovem Tao.   Ja  ga  veličinom zovem,     a veličina  širinu  podrazumeva,  širina podrazumeva udaljavanje, a udaljavanje, opet povratak zahteva.                                                                                                                  Tao te ching.

 

 

%d bloggers like this: