Архиве категорија: Poezija

What A Wonderful World

 

What a Wonderful World

Čudesan je /ovaj/ svet
 

I see trees of green,
red roses too.
I see them bloom,
for me and you.
And I think to myself,
what a wonderful world.

 

Gledam drveće se zeleni,
i crvene se ruže.
Vidim ih cvetaju,
za mene i tebe
I mislim se u sebi
što je divan svet.
 

I see skies of blue,
And clouds of white.
The bright blessed day,
The dark sacred night.
And I think to myself,
What a wonderful world.

 

Gledam plavo nebo,
i oblake bele.
Jasan blagosloveni dan,
Neprikosnovenu tamu noći.
I razmišljam u sebi,
Što je čudesan ovaj svet.
 

The colors of the rainbow,
So pretty in the sky.
Are also on the faces,
Of people going by,
I see friends shaking hands.
Saying, “How do you do?”
They’re really saying,
“I love you”.

 

Boje duge,
Na nebu su tako lepe.
Takva su /ista i/ lica,
Ljudi što prolaze,
Gledam prijatelje  koji se rukuju /pozdravljaju/.
Pitaju, “Kako si ? ”
/Ali/Oni u stvari govore,
“Volim te”.
 

I hear babies cry,
I watch them grow,
They’ll learn much more,
Than I’ll ever know.
And I think to myself,
What a wonderful world.

 

Čujem bebe kako plaču,
Posmatram ih kako rastu,
One će naučiti mnogo više,
Nego što ja zamisliti mogu.
A ja se razmišjam u sebi,
kakav čudesan svet.
Yes, I think to myself,
What a wonderful world.

Oh yeah.

 

Da, ja razmišljam u sebi,
Što je čudesan svet.

Oh da.

 

  >Lyricstranslate.com >Malva /12.10.17.
 
Advertisements

Михаи́л Ю́рьевич Ле́рмонтов

К деве небесной Devi nebeskoj
Когда бы встретил я в раю

На третьем небе образ твой,

Он душу бы пленил мою

Своей небесной красотой;

И я б в тот миг (не утаю)

Забыл о радости земной.

 

Kad bi susreo u raju ja

Na trećem nebu lik tvoj,

On dušu zaplenio bi moju

Svojom lepotom nebeskom;

Ja bi u času tom, (ne krijem)

Zaboravio sve radosti zemne.

Спокоен твой лазурный взор,

Как вспоминание об нем;

Как дальный отзыв дальных гор,

Твой голос нравится во всем;

И твой привет и твой укор,

Все полно, дышит божеством.

 

Spokoj tvojih očiju plavih,

I uspomene na njih;

K’o odjek planina dalekih,

Glas tvoj čujem u svem’;

I pozdrav tvoj i prekor tvoj,

Božanskim dahom sve je ispunjeno.

Не для земли ты создана,

И я могу ль тебя любить?

Другая женщина должна

Надежды юноши манить;

Ты превосходней, чем она,

Но так мила не можешь быть!

 

Za zemlju ti stvorena nisi,

I mogu li ja, voleti tebe ?

Drugačija žena je potrebna

Nadanja mladiću dati;

Superiornija ti si , nego ona,

Ali ipak mila ne možeš biti !