Анна Герман – Выхожу один я на дорогу – Михаил Лермонтов -1841

Выхожу один я на дорогу;
Сквозь туман кремнистый путь блестит;
Ночь тиха. Пустыня внемлет Богу.
И звезда с звездою говорит.

В небесах торжественно и чудно!
Спит земля в сияньи голубом…
Что же мне так больно и так трудно?
Жду ль чего? Жалею ли о чем?

Уж не жду от жизни ничего я,
И не жаль мне прошлого ничуть;
Я ищу свободы и покоя!
Я б хотел забыться и заснуть!

Но не тем холодным сном могилы…
Я б желал навеки так заснуть,
Чтоб в груди дремали жизни силы,
Чтоб, дыша, вздымалась тихо грудь;

Чтоб всю ночь, весь день, мой слух лелея,
Про любовь мне сладкий голос пел,
Надо мной чтоб, вечно зеленея,
Темный дуб склонялся и шумел.

Išao sam jednom putem

Išao sam jednom putem;
Kroz izmaglicu belu svetlucao je put;
Noćna tišina, pustinja, glas božiji da čuješ.
Zvezda sa zvezdom razgovara.

Nebeska fantazija, čudesno lepa !
U plavičastom sjaju zemlja spi…
Zašto je osećaj tako čudesan i bolan ?
Očekujem li što, žalim li za čim ja ?

Više ne čekam ništa, od života ja,
I nije mi žao prošloga, nimalo ;
Ja samo tražim slobodu i mir!
Usnuti i zaboraviti sve, bi hteo ja !

Ali ne onim snom grobljanskim, hladnim…
Želeo bih navek tako zaspati ,
Da u grudima iskra života drema,
Da uzdah taj tiho uzdiže mi grudi ;

Po celu noć i dan moje uši da slušaju,
Kako peva o ljubavi moj slatki glas ,
Nada mnom, kako, večno zeleni,
Savija se i šušti tamni hrast.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: