Mesečne arhive: jul 2011

Silencio – Тишина

  • O que silencio inicio
  • quando as pessoas falavam
  • apenas o que eles sabem

Blogue de radojcicz :With Amalia to Stars, Meditacao

Каква би тишина настала,
кад би људи говорили
само оно што знају.
Сократ

1. Budha Gauthama Sidartha (560 – 480 pr.n.e)

Ne verujte zato što tako kaže neki stari spis, ne verujte ni zato što je takva vera vašeg naroda,
vera kojoj su vas učili od detinjstva, već o svakoj stvari dobro razmislite. I vidite je li to na
dobro i drugima, posle možete verovati u tu stvar, živite je i pomozite drugima da je žive.

Nikad se mržnja ne uklanja mržnjom. Samo blagost briše svaku mržnju. To je zakon večan
i nepromjenjiv.

Živimo, braćo, sretno, i ne mrzimo one koji nas mrze.

Neko može pobediti hiljadu ratnika na bojnom polju, ali se ne može meriti sa pobednikom koji
je sama sebe pobedio.

Slušaj onoga koji te je upozorio na tvoje mane, kao da ti je otkrio najveće blago.

Ako su žalost i radost, ljubav i mržnja koji se javljaju u svakom svesnom biću delo božije,
onda i sam bog mora osećati žalost i radost, ljubav i mržnju, a ako on to sve oseća, kako bi onda mogao biti savršen? Ako je bog stvoritelj svega i ako se sva bića moraju tiho potčiniti njegovoj moći, što onda vredi živeti život vrline? Jer zlo i dobro delo bilo bi tada jednako, naime sva bi dela poticala od boga i sva bila ista kao i njihov stvaralac.
Sve što postoji nestvarno je. Jedino kad bi nam mudrost omogućila da to shvatimo, nestalo bi iskušenja svake boli. U tome se sastoji put do čistoće.

2. Lao Ce (600 g. pr. n. e .)

Poznavati druge je mudrost; poznavati samoga sebe vrhunska je mudrost.
Ako si pažljiv na kraju kao na početku, sprečit ćeš neuspeh.
Ne treba slaviti pobede nad drugima, i oni koji ih slave – krvoločni su. Ne širimo misli ubojica svjetom.

Onaj koji odmah svakom odobrava, retko će kad doći u mogućnost da kaže i vlastitu reč.
I nebo i zemlja i hiljadu drugih stvari rođene su iz postojanja, samo postojanje rođeno je iz nepostojanja.
Sreća se rađa iz nesreće, nesreća je sakrivena u grudima sreće.

Ono što poštujemo i ono čega se bojimo u našem je telu.
Svet možemo upoznati a da i ne otvorimo vrata. Smisao neba možemo dokučiti a da i ne pogledamo kroz prozor.
Milost i nemilost uzrok su straha. Što cenimo i čega se bojimo, u nama je samima.

Svaka stvar zastari pošto je dostigla vrhunac.
Kad su palače vrlo raskošne, žitnice su sasvim prazne.
Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nametati sebe sama vrhunac je nasilja.
Najveći je osvajač onaj koji zna pobediti bez borbe.

Ko zna da ne zna – najviše zna.
Znati da znaš ono što znaš, i da ne znaš ono što ne znaš – eto ti najvišeg znanja.

3. Kung-Fu-Ce / Konfucius (551 – 479 pr. n. e.)

Tri puta vode do mudrosti:
odgoj – on je najlakši;
razmišljanje – ono je najplemenitije;
i iskustvo – ono je najneugodnije.

Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.
Ko je oprezna preko mjere, izgleda strasljiv.
Ko je odvazan preko mjere, uzrokuje nered.
Ko je iskren preko mjere, djelije okrutno.

Čovek koji napravi grešku i ne ispravi je, pravi drugu grešku.

Plemenit je čovjek spreman na pomirenje, ali se ne ponižava.
Hulja se ponižava ali nije spreman na pomirenje.

Kad u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota.
Kada u zemlji vlada nered, onda su bogastvo i ugled sramota.

Ako ljudi na nižim položajima nemaju poverenje u one iznad sebe, vladati narodom nije moguće.

Još ni život ne poznajemo, a kako možemo poznavati smrt.
Nas koji smo jednom poljem slave prošli, bilo je mnogo, pa šta je ostalo?
Tek humak zemlje, na kojem se žari crveni korov svako proljeće.

Plemenit čovjek prebacuje sebi, a prostak prebacuje drugima.
Čovek koji ne razmišlja i ne planira unapred, naići će na nevolju odmah ispred svojih vrata.
Ljubaznost uzvrati ljubaznošću, ali zlo uzvrati pravdom.
Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh,
a razmišljanje bez čitanja stvara čovjeka neuroravnoteženim.

Plemenit je covjek miran i velikodusan. Prostak je uvjek uzbudjen.

4. Demokrit (460-370 pr.n.e.)

Životinja zna koliko joj treba, čovek ne zna.
Razuman je ko ne tuguje zbog onoga čega nema, nego se veseli onome što ima.
Malena dobročinstva u pravo vrijeme, za one koji ih primaju, vrlo su velika.
Nije prava dobrota nepravdu ne činiti, nego je ne htjeti činiti.

Mudrome čovjeku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svijet.

5. Diogen (404 – 323 pr.n.e.)

Nekome tko je tvrdio da je život zlo, odgovorio je: „Nije život zlo, nego je zlo loš život“.

Kad su ga pitali odakle je rodom, odgovorio je: „Ja sam kozmopolit.“
Nekome, tko ga je pitao: „Kakav ti se čini Diogen?“ – odgovorio je:
„Sokrat koji nije sasvim pri čistoj (pameti).“

6. Aristotel (384 – 322 pr.n.e.)

Najviše voleti uživanja, koja su nam zajednička sa životinjama – životinjski je.
Svi ljudi nalaze zadovoljstvo u jelu, piću i seksu, samo ne svi u pravoj mjeri.

Retki ljudi sjedinjuju u sebi visok socijalni položaj i moralne vrijednosti.

7. Marcus Tulius Cicero (106 – 43 pr.n.e. )

Nemam smelosti da o onome što mislim pišem, a isto tako ne želim pisati ono što ne mislim.
Svi se pokoravamo zakonima da bi smo bili slobodni.
Jednak se sa jednakim najlakše udružuje.
Navika kao da je druga priroda.

Glavna je stavar da pišeš što više.
Pisaljka je najbolji i najizvrseniji tvorac i učitelj izražavanja.
Jedino je mudrac slobodan.

Grešiti je ljudski, ali ustrajati u tome, odlika je luđaka.
Najnepravedniji mir pretpostavljam najpravednijem ratu.
Lažljivcu obično ne vjerujemo ni kada govori istinu.

Kažu da se pametan čovek ne bavi politikom.
Ništa nije nepostojanije od svjetine.
Puk je bez mišljenja.
Ne možemo spriječiti druge da se s nama ne slažu.

Ugađanje stvara prijatelje, istina mržnju.
Više neka za nas vredi zdrav razum nego javno mnenje puka!
Uvijek se u državi valja toga držati da najviše ne vrijede oni kojih najviše ima.
Najveće pravo zna biti najveća nepravda.
Ljudi se na uživanje hvataju kao ribe na udicu.

8. Lucius Aneus Seneca (4 pr. n. e. – 65)

Ne bojimo se smrti, nego razmišljanja o smrti.
Koliko god sam puta zašao među ljude
uvek sam osetio da sam ponešto izgubio od svoje ličnosti.

Zloba sama ispije najveći deo svoga otrova.
Nemoj dozvoliti jeziku da grmi, ako ti snaga šapuće.

Niko nije slučajno dobar; vrlinu treba naučiti.
Uvek imam slobodna vremena kao što ga imaju svi ljudi kad to hoće.
Sudbina vodi one koji hoće, a vuče one koji neće.

9. Plutarh (46 – 125)

Kad su prijatelji nekoga Rimljanina prekoravali što je svoju lijepu, bogatu i čestitu suprugu zanemario, pokazao im je svoje nove sandale i rekao: – Zar i to nije novo i lepo, ali niko ne zna kako me obje sandale tište i žuljaju!
Događa se da oni koji čeznu za beskorisnim i traže samo ono što je suvišno obično ne postignu ni ono što im je potrebno.

Podnosimo pogreške svojih prijatelja, pa zašto onda ne bismo podnosili i pogreške vlastite dece.
Uopšte je potrebno da decu čuvamo od društva loših ljudi jer uvek nešto od njihove zloće ostane u dečijem srcu.
Nije uvek dostojan da nam bude prijatelj onaj koji se nameće da bude vrlo prisan.

Neko je kazao da sreća upravlja našim životom, a ne mudrost, a to znači da ljudsku sudbinu,
kao što mudrac reče, ne vodi umna sposobnost nego puka slučajnost.
Lepota proživljena života je prava mera, a ne dužina njegova trajanja.

10. Marcus Aurelius (121 – 180)

Buncaju ljudi i postaju umorni od života kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi upravili svaki svoj napor i svaku svoju misao.
Ljudska duša samu sebe vrijeđa, ako dopusti da je savlada naslada ili bol.
Nemoj se bojati buducnosti! Doživet ćeš je kako ti je suđjeno, pa ćeš sve razborito urediti kao što si znao razumno postupiti u sadašnjosti.

Ko grijesi, taj grijesi na svoju stetu, a onaj koji je nepravedan taj je prema samome sebi nepravedan jer pokazuje da je zao.
Svatko se rodio zbog nečega.
Ne budi čovjek velikih reči i ne radi mnogo stvari odjednom.

Budi neovisan o miru kojeg bi ti mogli pružiti drugi.
Nigdje ne može čovjek pronaći takvoga skloništa kao u vlastitoj duši.
Hipokrat, koji je izliječio mnogo bolesnih ljudi, na kraju je i sam obolio i umro.
Što može poslužiti kao oslonac? Samo jedno – filozofija.

11. Pietro Aretino (1492 – 1556)
Jedino bih želeo da imam onoliko, a da mi ne zavide, ali ipak ne tako malo da bih u bližnjem budio milosrđe.

Drago mi je, vrlo učeni moj sine, kad me bednici grde,
jer kad bi me hvalili, činilo bi se da sam im sličan.
Zavidnici pak, kad napadaju moje poštenje,
misle da me žaloste, no oni me razveseljavaju,
jer ja tako postajem slavan kad mi svi zavide.

Onaj koji ne zna da se pretvara, taj ne zna ni da živi.
Pretvaranje je štit koji lomi svako oružje, štaviše,
ono je oružje koje probija svaki štit.
Ko ne pokazuje da je sklon manama, taj postaje neprijatelj ljudi.

12. Chamfort Nicolas Sébastien Roch (1741 – 1794)

Kada čovek želi da se dopadne u društvu, mora se pretvarati da je naučio mnogo toga što zna od onih koji o tome ništa ne znaju
Davati je trajnije zadovoljstvo nego primati, jer se onaj koji daje mnogo duže seća nego onaj koji prima.
I zli ponekad čine dobra dela. Kao da žele da vide pričinjava li to zaista toliko zadovoljstva kako tvrde čestiti.

Priroda je dala iluzije pametnima kao i ludima, zato da pametne ne bi njihova sopstvena pamet učinila previše nesrećnima.
U velikim stvarima ljudi se pokazuju onakvima kakvi bi hteli da budu, a u malima onakvima kakvi jesu.
Javnost? Koliko je budala potrebno da bi se stvorila javnost?

Yogendra: Gde nema žeđi, nema ni izvora.

Nevolja nastaje zbog pokušaja da se kontrolišu stvari
koje ne možete da kontrolišete,
a sreća nastaje tako što na pravi način usmeravate svoju pažnju
na stvari koje možete da kontrolišete
Epiktet