Saudade*

Nostalgija

Nostalgija, to je ono što dođe kad si usamljen,
to je ono, kad prava ljubav još došla nije,
a voliš već….
 .
Nostalgija, to je voleti prošlo, koje još prošlo nije,
to je kao kad vraćaš poklon, a to boli,
to je kao ne gledati u budućnost koja nas zove …
 .
Nostalgija, to je osećaj postojanja,
kad ne postojiš više …
.
Nostalgija, to je pakao za gubitnike ,
to je bol koji ostaje iza nas ,
to je ukus smrti na usnama, što ostaje …
.
Samo jedna osoba na svetu ovu čežnju spoznati želi:
ona koja nikada volela nije .
 .
Ali najveća je patnja ovo:
ne znati uopšte šta je taj osećaj čežnje,
kroz život proći, a ne živeti.
 .
Najveći je paćenik onaj, ko nikada patio nije.
.
*Alfonso Henriques
.

Saudade* – Pablo Neruda

Saudade – Što je to? … ja ne znam …
Tražio sam to u nekim prašnjavim i starim rečnicima
i drugim knjigama i nisam našao nikakav smisao
to je samo lepa reč nejasnog značenja.
.
Kažu da je plavetnilo planina poput nje,
da je ona kao neka ljubav daleka, što nestaje u tami,
kao neki moj dobar i plemenit prijatelj
(već među zvezdama) slavan,
u drhtaju neke pletenice ili ruke.
.
I danas kad jedan Eca de Queiroz* i bez gledanja vidi
i proriče, njena tajna izmiče, svojim slašću me opseda
kao neki leptir i svojim čudnim i krhkim telom
uvek daleka – tako daleka – od mira moje okoline.
.
Saudade … Hej, komšija, da li znaš značenje
ove stare reči, što mi izmiče poput ribe?
Ne znam … A meni se usne tresu i čudno drhte.
Saudade…
.
1. Saudade*
– smisao ove reči teško se prevodi na druge jezike, kod nas se obično tumači kao nostalgija, čežnja, žudnja. To jedna vrsta patnje koju često prati i izvesna samospoznaja, a kroz shvatanje onih drugih skrivenih svetova u nama i oko nas.
2. José Maria de Eça de Queiroz- portugalski pisac (1845 — 1900)

Those were the days, my friend

Once upon a time, there was a tavern
Where we used to raise a glass or two
Remember how we laughed away the hours,
Think of all the great things we would do

Those were the days, my friend
We thought they’d never end
We’d sing and dance forever and a day
We’d live the life we’d choose
We’d fight and never lose
For we were young and sure to have our way
La,la,la,la … Refr.

Then, the busy years went rushing by us
We lost our starry notions on the way
If, by chance, I’d see you in the tavern,
We’d smile at one another and we’d say

Those were the days, my friend
We thought they’d never end
We’d sing and dance forever and a day
We’d live the life we’d choose
We’d fight and never lose
Those were the days, oh yes, those were the days
Di di di di di di …
Ref.
Just tonight, I stood before the tavern
Nothing seemed the way it used to be
In the glass, I saw a strange reflection
Was that lonely woman really me?
Ref.
Through the door, there came familiar laughter
I saw your face and heard you call my name
Oh, my friend, we’re older but no wiser
For in our hearts, the dreams are still the same
Ref.

To su bili dani, prijatelju moj /pr.II st. unit11./

To su bili dani, prijatelju moj,

Mislili smo da im nema kraja,

Pevali smo i plesali kao da je život večnost

Živeli smo život kakav smo želeli

Borili smo se i nikad nismo gubili

Bili smo mladi i sigurni da imamo naš put

…….

Please my school friends, help to my with translation others parts.

VREME

 

La Vida Decode – 8.Tiempo.

 

  1. Tiempo* 0-10

Vreme: to je samo način razmišljanaja.

/ Demokrit /

Vreme je samo naša misao ili mera, a ne suština.

/Demokrit/

Exspectat tempus sapiens.

/mudar čovek čeka pravi trenutak/

Sve zavisi od trenutka i zgode.

Suo tempore / svoje vreme/ sve u svoje vreme/

Razumevanje odgovarajućeg trenutka

za sprovođenje izvesnih poduhvata,

predstavlja ključ njihovog uspeha.

/Kfc./

U pravi čas.

/hajduci/

Više vredi jedan cvet u pravi čas,

nego čitav buket u pogrešan.

 

Sub speciae aeternititas

/ pogled na život sa stajališta večnosti/

Panta rhei.

/ sve protiče /

/Herakit mračni /

8*Cilj i svrha ovog dela  je revizija  konvencionalnog shvatanja o pojmu toka vrmena i shvatanje ,,bezvremenosti’’ .

La Vida Decode

 

  1. Tiempo * 11-19

 

Onaj ko svoje vreme ne računa barem 3000. godina u nazad,

živi samo od danas do sutra./Gete/

Brojim samo sunčane sate.

/natpis na jednom sunčanom satu/

Čudna je stvar,

šta može da učini jedan sunčev zrak, od duše čovekove.

/F.M.D./*

Vreme teče ako u njemu postoje događaj, promene i kretanja

a ne samo od sebe, ili kao prazno vreme /M.V.38, Lajbinc/*

Poruke:

Samo život ispunjen događajima, dinamikom, putovanjma, unutrašnjim životom,

intelektualnim radom donosi osećaj ispunjenosti i smisla.

 

Manite se nekih velikih očekivanja u budućnosti, ona su uvek povezana sa

neizvesnošću, manipulacijom nadanjima, strahovima, i nikad se ne ostvaruju.

Trojanac:

U čovekovo shvatane pojma vremena uprogramirana je namerna greška

od strane velikog programera, isti većina ljudi otkriva i uviđa tek na kraju,

kad je igra već gotova.

Konvencija o…

pojmu protoka vremena. Vreme je pojam izveden iz odnosa kretanja  fizici, u stvari je dogovorna konvencija, naša imaginacija , samo za sebe ne postoji, a naročito daleko od  nas, uopšte ga nema. Lokalna fikcija. (beži mi, ističe mi, prolazi, ne stižem, nama je usađen taj robovlasničko kapitalistički pojam merenja dobiti i profita , bolesna trgovina vremenom, izgubio sam … vreme za…, gubim …

/FMD/* -Fjodor Mihajlovič Dostojevski

/M.V/* Misterije vremena –  Bojan Dimitrijević

La Vida Decode

 

  1. Tiempo * 19-27

 

Sadašnji trenutak:

Kada počinje, a kada završava sadašnji trenutak?

Kojeg sekunda, minuta, sata, godine….

Da li ga uopšte ima, ili je to čitav naš život?

Ne merim budućnost, jer ne postoji.

Ne merim sadašnjost, jer nema trajanje.

Ne merim prošlost, jer više ne postoji.

/M.V.Sv.Augustin, /

Iluzija sadašnjeg trenutka

Naš ego –  sebe (osećajna percepcija)  vrlo se lukavo prebacuje  ,,iz sada” u prošlost ili budućnost stvarajući tako iluziju dimenzije vremena. Ego  ide uvek tamo gde mu odgovara, gde mu je zgodnije i lepše:  npr. beži u nadanja u budućnost, u sećanja prošlosti,  jednostavno voli da  ševrda i da nas tako stalno obmanjuje.

Sadašnji trenutak je nulta tačka vremena.

/V.Abramović/

Veliki dirigent !?

Svim događajima izvestan smisao daje određeni (sklop)  tj. sticaj okolnosti  tj. koincidencija. Samo  jednom u nekom trenutku vremena i prostora javlja se određeni, sticaj okolnosti, isti takav se više nikad ne ponavlja.  / Sve zavisi od trenutka i zgode /

Ako je vreme (trenutak) za čoveka pogodno, on će biti uspešan, ako nije, neće biti. Pmetan će se praviti da je lud, odreći će se svog ponosa, želja i preteranih htenja, jer su za njega tada nepotrebna. / Lao Ce /

Ono što je od početka na krivo nasađeno, vreme ne ispravi . (u međuljudskim odnosima)

Vežba: ,,Pogled kroz vreme”:  otvara jedan sasvim drugačiji vrednosni sistem čoveku.

  1. a) Meditativnom imaginacijom i udubljivanjem, pokušaj sebe premestiti u neki drugi zamišljeni vremenski period, vreme nekog svoga rođaka, ili npr. u okolnosti života tvojih roditelja pre tvog rođenja, ili još dalje u prošlost u svet još daljih predaka…
  2. b) Pokušaj zamisliti svoje sopstvo i svoje osobine u nekoj zamišljenoj budućnosti i nekim dalekim potomkom….

 

La Vida Decode

 

  1. Tiempo * 28-41

Događaji i predstave  odvijaju se u nekom svom prostoru i vremenu, dok se u našem umu isti događaji i predstave obrađuju i uopštavaju izvan toga prostorno vremenskog okvira. Zbog toga mi ne možemo  spoznati pravu prirodu stvari , jer smo stvorili svoje lične predstave i mišljenje dok se stvarnost odvija izvan tog našeg kalupa.

Vreme povoljnije teče čoveku zauzetim u nekeim pametnim rabotama i mislima a i napor mu je tako manji  u  ličnom  kreativnom osmišljavanju usputnih detalja.

Materija nije ništa drugo do sila koja ispunjava prostor .

/Demokrit/

U višoj sferi  univerzuma  nestaje potreba za našim, iluzijama (vremena  i prostora).

HRONOS /Saturn /

Hronos je kod    Grka predstavljao  božanstvo ,,pravog trenutka,, žetve .

BRZINA I FREKVENCIJA

Vreme teče subjektivno sporije u mladosti, a brže kako starimo.

U mladosti priroda nam daje vremena.Kasnije nam ga sve više krade.

Različitim živim bićima brzina vremena teče različito, jedna muva gleda čoveka kao strašno sporo biće sa sedam puta sporijim reakcijama od svojih. Ptice psi, mačke i druga manja bića u jedinici vremena obrađuju mnogo brže obim svojih bitnih podatka od nas  jer je frekvencija rada njihovog mozga znatno viša u poređenju sa našim.

Od prirode dobijamo tačno onoliko vremena koliko ona smatra da nam treba, kao neka strogo isprogramirana (biološka) ,,veš“ mašina sa zapisanim i proračunatim-određenim vekom trajanja…

Priroda daje svakom izvesno vreme, dovoljno za ono što je u njenoj promisli,

ali nedovoljno da zadovolji naše želje.

 

Teorija relativnosti

U teoriji relativiteta ne postoji jedinstveno apsolutno vreme, već svaka jedinka ima svoje lično merenje remena, koje zavisi od toga gde se nalazii kuda se kreće.

 

Naše vreme postojanja , htenja i želje se polako rasplinjavaju:  prema zakonima fizike  – entropije energije, sve se raspada i razlaže u ništavilo.

Perceptivna bića u svesti to mogu registrovati  samo ono što je čulno dostupno  i  tako formirati predstave npr. o pokretu, o zvuku, o mirisu, o temperaturi ….na osnovu nekog kretanja – oscilacija – vibracija tela,  koje se stvara kao izvestan međuodnos.

 

„Vreme je tu dovoljno dugo, za one koji su spremni da ga iskoriste.“
Leonardo da Vinči

La Vida Decode

 

  1. Tiempo * 42-47

 

Petlja nulte tačke

Vremenski tok /energija/ neprekidno se spiralno urušava u izvesnu nultu tačku  više -dimenzionalnog (apstraktnog) koordinatnog sistema, da bi iz te nulte tačke,  sa potpuno druge strane izvirao  kao neki potpuno novi tok u sveopštem vibracionom pulsiranju univerzuma kvantnog polja.

Sub speciae aeternititas /pogled na život/ sa stajališta večnosti

Bezvremenost … ,,uđi’’  u bezvremenost umesto da stalno budeš u raskoraku i trci sa /fikcijom, iluzijom/  protoka vremena.

***

,,Kretanje,, tj. promena pozicije Sunca na nebu stvara oscilaciju i promenu dnevne  osvetljenosti  u tački naše pozicije na planeti Zemlja, stvarajući cikluse svetla i  tame, dana i noći,  podstičući tako urođene bioritmove u nama i pomerajući naš biološki sat. a time i naš /subjektivno/objektivni osećaj protoka vremena.

***

Vreme je često jedini i pravi sudija za čovekovu tupoglavost i inat /uz starost i bolest/. Drugih savetodavaca tvrdoglav čovek  nema. Ovo važi za većinu ljudi,  a kad do nekog  pametnog uvida i dođe, tada je obično prekasno.

***

Nema budućih rešenja. Postoje samo sadašnja rešenja.

Istorija je najveći protivnik budućnosti.

/Džojs/

SAPIENCE CARDS V.09

SAMOSPOZNAJA

Kako ćeš upoznati samoga sebe?
Posmatranjem –nikada,
ali zato delovanjem !
Pokušaj da obaviš svoju dužnost,(obavezu)
pa ćeš odmah saznati koliko vrediš.
Gete.

SLOBODA

Sve što živi teži za slobodom,
a ipak je svako biće zaljubljeno u svoje okove. To je pravi paradoks i
nerazrešiv čvor naše prirode.

Šri Orobindo

POROK I VRLINA

Blagostanje najbolje otkriva porok,
ali nevolja najbolje otkriva vrlinu.
®
ŽIVOT

Život čovekov bez vere
je život životinje.

Tolstoj

PRIJATELJSTVO

Koliko god da je retka istinska ljubav,
još je ređe istinsko prijateljstvo.

La Rošfuko

ZNANJE

Nauka služi tome, da nam
predoči
koliko je veliko naše
neznanje.
®
ILUZIJA

Čovek često
smatra najpotrebnijim
-ono najnepotrebnije
®

Poverenje je jedinica mere
ljudskosti
®
ZNANJE

Kakva bi tišina nastala,
kad bi ljudi govorili
samo ono što znaju !

Sokrat
VERA

Čini dobro i neplaši se nikoga.

Vera starih Gota
KOMUNIKACIJA

Pričaj da bih te video.

Sokrat

RELATIVNOST i
ISTINA

Jedna istina je neka vrsta nasilja.
Često je istina stvar pozicije posmatrača i nije za svakoga ista, nametanje samo jedne – svoje istine može biti neka vrsta nasilja prema drugima.
®
RELATIVNOST i
ISTINA

Dok si gore – na konju
sve izgleda drugačije
®

PREISPITIVANJE

Naši planovi često izgube smisao jer se vremenom menjaju i mnoge bitne okolnosti, npr. ono što danas ima smisla i uzima nam svu pažnju, sutra nemora uopšte više da važi.
Ovo uvek imajmo u vidu.
®
DOBRO I ZLO

Da bi učinili zlo,
dovoljno vam je jedno jutro.
Da bi se naučili dobru trebaće vam
tri godine.
Konfucije

VEŠTINA

Veština je najbolja – onda,
kada se i ne primeti

Tolstoj

KARAKTER

Karakter- ćud čovekova
je ustvari i njegova sudbina.

Heraklit SLUŠANJE
*
„Spisi kažu da ako dobro slušaš steći ćeš mudrost. Da bi dobro slušao tvoje srce mora biti stišano i spokojno. Slušaš srcem, ne samo ušima. Kada si jednom saslušao, moraš to što si čuo i da praktično primeniš, upravo tu i tada. Tako ćeš doći do rezultata. Ako zaboraviš na praksu, to što si čuo nikada neće zaista postati deo tebe.“ Ađan Funagu

ISTINA
*
„Istina leži u tebi. Ako si iskren u onome što radiš, tada ćeš se sresti sa istinom.
Ako nisi, naići ćeš samo na stvari
koje su lažne i imitacija.“
Ađan Funagu

AMICUS OPTIMA VITAE POSSESSIO.
Postoji tendencija u umu da uvek bira strane ili se protivi činjenicama To je beskrajna reka svih onih ‘treba’ i ‘ne treba’, i tendencija da se razmišlja na ovaj način je tako dugo prisutna da mi verovatno i ne znamo koliko je ona u stvari sve-prožimajuća. mi tada gradimo svemoćnog tiranina u našem umu čiji je presto stalna Osuda. Završavamo na taj način što zauzimamo strane za i protiv i nas samih – a to je užasno, i to je ono što nas kida. Kako se budemo upoznavali sa mogućnošću življenja života bez stalnog zauzimanja stava o svemu, odgovarajući povećani osećaj slobode će se javiti. Osećaj da imamo više prostora za manevar će rasti u saglasnosti sa stepenom razvijenosti naše svesnosti oslobođene kompulsivnog uslovljavanja. I uz pomoć toga moći ćemo da razmišljamo jasnije i osećamo potpunije
PISANJE
*
„Ako sve zapisuješ, mislićeš da je u redu da sve što si zapisao zaboraviš, jer je sve tu u tvojoj beležnici. Krajnji rezultat će biti da će sva Dhamma završiti u tvojoj beležnici, a ništa u tvome srcu.“

OPSEDNUTOST
*
Duševni bolesnik je opsednut egom i umnim sadržajima, i sva psihoterapija sa sastoji u pružanju pomoći da ih nadiđe. Takođe, psihoza nije gubitak ega već preterano ulaganje energije u njega, tako da se ego deli i umnožava. Ego se gubi samo duhovnim osvešćenjem, i nikako drugačije.
UTICAJ SREDINE

Okolnosti, sredina i društveno okruženje
čine u i velikoj meri čoveka lenjim ili vrednim, pametnim ili glupim. ,,Glupo,, skučeno i sumorno okruženje čini istim takvim i čoveka ….

Etiam sine magistro vitia discuntur
Poroci se uče i bez učitelja
SENEKA
Bonis nocet quisquis pepercit malis –
Dobrima škodi svako ko rđavima oprašta
PUBLILIJE SIRANIN
Adversa magnos probant .
Nevolja otkriva velike ljude
PLINIJE
PRIPREMA
*
„Kad ljudi dođu da me vide, ja im prvo kažem da sednu i meditiraju kako bi stišali svoj um. Tek potom im dopustim da iznesu probleme o kojima možda žele da razgovaraju.
Ađan Funagu

Clausae sunt aures obstrepente ira .
Zapušene su uši u uzrujanom gnevu.

Communio est mater rixarum .
Zajednica je majka svađama
Consultor homini tempus utilissimus .
Vreme je čoveku najbolji savetnik

Et ab hoste doceri .
I od neprijatelja se može učiti
OVIDIJE
Ex lingua stulta veniunt incommoda multa .
Sa luda jezika dolaze mnoge nevolje
Hic mortui vivunt, hic muti loquuntur –
Ovde mrtvi žive, ovde nemi govore
(biblioteka)

Id alteri crimini non dabis, quod ipse fecisti .
Ne prebacuj drugom ono što i sam činiš
Minime sibi quisque notus est –
Svako najmanje sebe poznaje
CICERON

Non scolae sed vitae discimus .
Ne učimo za školu već za život

Omnia mea mecum porto .
Sve svoje sobom nosim.
BIJAS
Per astera ad astra .
Preko trnja do zvezda
Pirgitia mater vitiorum .
Lenjost je majka porocima

Qui bene distinguit, bene docet .
Ko dobro razlikuje, dobro uči

Qui scribit, bis legit .
Ko piše, dva puta čita
Quod capida, tot sensus .
Koliko glava toliko mišljenja

Tria sunt iuris praecepta: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere
Tri su pravna propisa: živeti pošteno, drugog ne vređati, svakom dati svoje
CICRON

Usus magister est optimus .
Iskustvo je najbolji učitelj
CICERON
Ultra posse nemo obligatur .
Niko nije obavezan da čini ono što ne može
CELZUS
Vincuntur molli pectora dura prece .
Tvrda srca se pobeđuju blagom molbom

CARPE DIEM
Iskoristi dan.

HOMO HOMINI LUPUS EST
Čovek je čoveku vuk
IMAGO ANIMI SERMO EST
Govor je slika duše.
Audiatir et altera pars!
Neka se čuje i druga strana!
LABOR OMNIA FACIT.
Rad čini sve.

MENS SANA IN CORPORE SANO.
Zdrav duh u zdravom telu.
AUDACES FORTUNA IUVAT.
Hrabrima pomaže sreća.
MALA HERBA CITO CRESCIT.
Korov brzo raste.
NOSCE TE IPSUM.
Upoznaj sebe sama.
AMICUS CERTUS IN RE INCERTA CERNITUR.
Pravi se prijatelj poznaje u nevolji.
USUS EST ALTERA NATURA.
Navika je druga priroda.

Nihil est annis beatum
Ništa nije brže od godina.
Ovidije
Γνώθι Σεαυτόν
Gnothi Seauton gr.
NOSCE TE IPSUM lat
„upoznaj sebe samog“.

Μηδέν Άγαν
Meden Agan gr.
NIHIL NIMIS lat.
ništa prekomere
Adiatur et altera pars.
Neka se sasluša i druga
(protivnička) strana.
Dimidium facti qui coepit habet:
sapere aude, incipe!
Polovicu djela ima tko je počeo:
budi pametan, počni!
HATE IS EASY;
LOVE TAKES COURAGE.
LAKO JE MRZETI
HRABROST JE VOLETI
Prvi koraci
Nazvati stvari pravim imenom
je prvi korak spoznaje.
Prećutati ono, što bi možda hteo reći
je prvi korak mudrosti.

Saudade / Nostalgija

Saudade

„Saudade é solidão acompanhada,
é quando o amor ainda não foi embora,
mas o amado já…

Saudade é amar um passado que ainda não passou,
é recusar um presente que nos machuca,
é não ver o futuro que nos convida…

Saudade é sentir que existe o que não existe mais…

Saudade é o inferno dos que perderam,
é a dor dos que ficaram para trás,
é o gosto de morte na boca dos que continuam…

Só uma pessoa no mundo deseja sentir saudade:
aquela que nunca amou.

E esse é o maior dos sofrimentos:
não ter por quem sentir saudades,
passar pela vida e não viver.

O maior dos sofrimentos é nunca ter sofrido.“

Nostalgija

Nostalgija, to je ono što dođe kad si usamljen,
to je ono kad prava ljubav još došla nije,
a voliš već….

Nostalgija, to je voleti prošlo, koje još prošlo nije,
to je kao kad vraćaš poklon a to boli,
to je kao ne gledati u budućnost koja nas zove …

Nostalgija, to je osećaj postojanja, kad ne postojiš više …

Nostalgija, to je pakao za gubitnike ,
to je bol koji ostaje iza nas ,
to je ukus smrti na usnama, što ostaje …

Samo jedna osoba na svetu ovu čežnju spoznati želi: ona koja nikada volela nije .

Ali najveća je patnja ovo:
ne znati uopšte šta je taj osećaj čežnje,
kroz život proći, a ne živeti.

Najveći je paćenik onaj, ko nikada patio nije.

1.Saudade, pojam koji se na srpski prevodi kao: samoća, ,usamljenost, nostalgija, čežnja, žudnja.
2. Druga verziju pesme istog naslova na linku :

http://lyricstranslate.com/sr/saudade-pablo-neruda-saudade.html

Moja me duša poučavala – Halil Džubran

Halil Džubran – Moja me duša poučavala
I
Moja me duša poučavala, te me naučila, da ljubim ono što drugi mrze, naučila me iskrenosti koju drugi nemaju, te mi je objasnila da ljubav nije odlika onoga ko voli, već voljenoga. Prije nego što me duša tome naučila, ljubav za mene bješe tanana nit razapeta između dva bliza kolčića, a sada je ona za mene oreol bez početka i kraja, koji obuhvata sve što postoji i koji se lagano širi da bi obuhvatio sve što će biti.
II
Moja me duša poučavala, te me naučila, da osluškujem glasove koji ne dolaze sa jezika, niti u vidu krika, iz grla. Prije nego što me duša tome naučila, čula mi bjehu zakržljala i čuo sam samo buku i galamu. Sada se tišinom naslađujem, čujem kako njena dubina pjeva himne vremenu, hvalospjeve svemiru i kako objavljuje tajne onostranog.
III
Moja me duša poučavala, te me naučila da pijem ono što se ne cijedi, niti u čase toči, što se rukama ne podiže, niti usnama dotiče. Prije nego što me duša tome naučila, moja žeđ bješe poput slabe iskre na vrhu brijega od pepela; gasio sam je vodom iz rječice, ili gutljajima soka. Sada mi je čežnja postala čaša, silna želja piće, osamljenost pijanstvo. Jos nisam i nikada neću svoju zeđ ugasiti. U toj neugasivoj žedji ipak ima vječite radosti.
IV
Moja me duša poučavala te me naučila da doticem ono sto nije ni tjelesno ni kristalno, i objasnila mi da je ono sto se čulima opaza samo polovina pojamnoga, da je ono sto imamo samo dio onoga sto zelimo. Prije nego što me duša tome naučila, tražio sam toplinu kada mi je bilo hladno, hladnoću kada mi je bilo toplo, i oboje kada sam bio klonuo. Sada su se moji skriveni pipci pretvorili u tananu maglu koja obuhvaća sve vidljivo na svijetu da bi se izmiješala sa onim što se ne vidi.
VI
Moja me duša poučavala, te me naučila, da udišem ono čime ne miriše aromatično bilje, niti se širi iz kadionica. Prije nego što me duša tome naučila, tragah za mirisima po vrtovima i kadionicama. Sada udišem ono što se ne može zapaliti, niti ga voda može potopiti. Punim grudi mirisnim dahom što dolazi iz vrtova ovoga svijeta, ali ga ne nosi ni jedan lahor ovoga zraka.
VI
Moja me duša poučavala, te me naučila, da uzvikujem: “Evo me ponizan pred tobom” kada me doziva Nepoznato i Neizvjesno. Prije nego što me duša tome naučila reagirao sam samo kada me poznati glas doziva i išao sam samo poznatim, utabanim stazama. Sada mi poznato služi samo kao jahača zivotinja koja me nosi ka Nepoznatome; ono što je lako koristim kao ljestve da bih dosegao Neizvjesno.
VII
Moja me duša poučavala, te me naučila, da vrijeme ne mjerim riječima: Ovo bješe jučer, ono će biti sutra. Prije nego što me duša tome naučila, prošlost zamišljah kao nepovratno vrijeme, a budućnost kao doba do kojeg neću stici. Sada znam da je u trenu sadašnjosti svo vrijeme, sa svime što nosi i što će donijeti.
VIII
Moja me duša poučavala, te me naučila, da ne ograničavam prostor riječima: Ovdje, tu i tamo. Prije nego što me duša tome naučila, kada bih se našao na jednom mjestu na Zemlji, mislio sam da sam daleko od svakog drugog mjesta. Sada znam da mjesto koje zauzimam obuhvaća sva druga mjesta, da prostor u kome sam sadrži sve druge prostore.
IX
Moja me duša poučavala te me naučila da me ne uzbuđuju hvalospijevi i da ne budem netrpeljiv prema pokudama. Prije nego što me duša tome naučila, stajao sam, podozriv, na brijegu svoga djelanja sve dok vrijeme ne pošalje nekog ko će ga pohvaliti ili pokuditi. Sada znam da drveće cvjeta u proljeće, plodove daje u ljeto, a da pri tom ne mari za pohvalu; znam da drveće rasipa lisće ujesen i da je golo zimi, a da se pri tom ne plaši prijekora.

Џубран

* * *
A ja vam kažem
da je život mrak,
osim kad postoji žar,
a svaki je žar slep,
osim kad postoji znanje,
a svako znanje je uzaludno,
osim kad postoji rad,
a svaki je rad prazan,
ako nema ljubavi,
a kad sa ljubavlju radite,
tek onda se spajate
sa drugima,
sa sobom i sa Bogom.*

*Halil Džubran

Казачья тройка

Казачья тройка – Анђелка Мандић

Запрягу я тройку борзых
Темно-карих лошадей,
И помчусь я в ночь морозну,
Прямо к любушке своей.

Припев.
Eдет, едет, едет к ней,
Едет к любушке своей!
Едет, едет, едет к ней,
Едет к любушке своей!

По привычке кони знают,
Где сударушка живет.
Снег копытами взрывают,
Ямщик песенку поет.
Припев.

Запрягу я тройку борзых
Темно-карих лошадей,
И помчусь я в ночь морозну,
Прямо к любушке своей.
Припев.

«Эй вы, кони удалые!
Мчитесь сокола быстрей!
Не теряйте дни златые,
их немного в жизни сей!
Припев.

Trojka

Upregoh ja trojku brzih
Konja dorata,
I pojurih u noć hladnu,
Pravo ka ljubljenoj svojoj.

Refren
Idem, idem, idem k njoj,
Idem ka ljubljenoj svojoj !
Idem, idem, idem k njoj,
Idem ka ljubljenoj svojoj !

Po navici konji znaju,
Gde suđena živi.
Sneg kopitima razbijaju,
Kočijaš pesmicu pevuši.
Refren

Upregoh ja trojku brzih
Konja dorata,
I pojurih u noć hladnu,
Pravo ka ljubljenoj svojoj.
Refren

Ej vi konji junački!
Prestižete brzoga sokola !
Ne gonite zlatne dane,
Malo ih je u životu ovome!
Refren

Казбек / Kавказский мотив /

Где в снегу Казбек
Навеки уснул,
Там мой дед Обрек
Имел свой аул.
Дед был лют и дик,
Ловкий, как джайран,
И душой велик,
Умер все ж от ран.

Есть у нас легенды,
Сказки, Аджан!
И обычай наш
Кавказский, Аджан!
Кахетинской выпьем
Покунатски!
Чтобы жили мы
По-братски!

Отец мой был лагун,
Зарезан тоже был;
Мне родной аул
С детства опостыл.
За отцом и мать
Умерла моя
И пошел гулять
По Казбеку я.

Много я любил
Женщин молодых,
Но потом решил
Сразу бросить их;
И любви взамен
Вино будем пить,
Чтоб не знать измен,
Чтоб свободным быть!

Казбек* – Анђелка Мандић и Ансамбл Данилушка
Казбек – планина на Кавказу, место многих бурних историјских догађаја, ратова и буна, у прошлом веку. Врло богато различитим народним обичајима и традицијама .

Тамо где у снегу Казбек
Вечно спи,
Тамо је било село
Мога деде Обрека.
Деда је био љут и дивљи,
Окретан као газела,
У души велики,
Умро је сав у ранама.

Има у нас легенди,
Бајки, Змајева !
И обичај је наш
Змај кавкаски !
Чај пијемо
По господски !
И живимо ми
Као браћа !

Отац ми је био благ,
Избоден на смрт и он је био,
Моје родно село
Још као дете сам напустио.
За оцем и мајка
Умрла је моја.
На лутање Казбеком
Кренуо сам и ја.

Много жена
Младих сам волео ,
Но једном сам их
оставио све.
Вино пијем,
Уместо љубави.
Не знам како другачије,
Да слободан будем !